Kao teško oboleli bolesnik od karcinoma koji se bukvalno bori za svaki dan da preživi, tako i oni koji su kreirali scenario obojene revolucije i uspostavljali ulični blokaderski sistem danas se očajnički bore za svaki dan opstanka na političkoj sceni. To je ono što ne sme vlast da opušta, jer pacov kad dođe do ugla i kad shvati da mu je jedini način da opstane u životu napad na napadača, tako će i ovi prilično pogubljeni u razumu ljudi činiti kojekakve ludorije sve do izbora.
Njihove akcije, istina, činiće mali broj okupljenih, biće sve radikalnije i ekstremnije, jer poenta je da se isprovociraju na žestoku reakciju i na taj način da ponovo podignu nivo pobune na viši nivo. Zato su ponovo krenuli da devastiraju prostorije Srpske napredne stranke tako što razbijaju prozore ili bacaju farbu na iste, pokrenuli su nanovo talas kako verbalnih, tako i fizičkih napada na štandove naprednjaka, a najgore u svemu je konstantno lansiranje dramatičnih lažnih vesti koje za cilj imaju podizanje panične reakcije kod običnih ljudi. Recimo, jedna od takvih akcija je nedavno bila lansiranje lažnih vesti o navodnom sukobu s više ranjenih mladih ljudi od hladnog oružja na muzičkom festivalu Mjuzik vik.
Neviđena panika koja je nastala kod roditelja čija su deca bila na festivalu, posebno kada su čitali vesti o stampedu koji se dogodio zbog paničnog bežanja dečaka i devojčica od navodnog sukoba, bila je zapravo ciljano smišljena želja kreatora haosa, jer da je priča prošla i da se javnost u potpunosti uhvatila za te laži širene po društvenim mrežama, imali bismo već sutradan pobunu na ulicama. Sva sreća pa laž nije prošla i da se sve završilo na tome da se pojedine osobe privedu, ali vlast i javnost uopšte moraju da imaju svest da imamo posla s monstrumima kojima je jedini cilj da izazovu ponovo haos i blokade po Srbiji.
Činjenica je da su na ulici ostali samo plaćeni agenti i najgori ekstremi, odnosno oni koji su zaposleni u NVO sektoru i koji direktno žive od političkog aktivizma, s jedne strane jeste pozitivna vest. Međutim, ti isti ljudi spremni su za njihove političke ciljeve da urade sve, pa čak i najgore zlo da pripreme, kako bi ostvarili svoj politički cilj. Zato pišem sve ovo, jer vlast nikako ne bi smela da se opusti.
Narod se najvećim delim vratio u normalu, blokaderi se jesu međusobno zakrvili i sve više deluju kao razbijena vojska, ali nije još ništa gotovo. Bitka tek predstoji, a ona se odlaže za postizborne aktivnosti, odnosno pokrenuće talas protesta zbog navodne krađe na izborima, jer to im je jedina šansa da neko reaguje na njihov aktivizam. Zato vlast mora da ih pobedi na tim izborima sa ogromnom razlikom, jer nije isto da li je pobeda u procenat ili dva razlike ili je razlika dvocifrena. Ova druga solucija izbija sve moguće argumente za bilo kakav snažniji protest, jer svakom je tada jasno ko je pobednik, a ko gubitnik. Otuda, naprednjaci moraju žestoko da se angažuju u kampanji, a vidimo da su uveliko krenuli i da odnesu nikad ubedljiviju pobedu. Dakle, ništa još nije gotovo, naprotiv, bitka tek počinje.